Kašalj
Kašalj je veoma čest simptom respiratornih oboljenja, ali i veoma važan odbrambeni refleks gornjih disajnih puteva. Može u mnogome loše uticati na kvalitet života, te je njegovo suzbijanje od velikog značaja. Na osnovu dužine trajanja kašlja, on se može podeliti na akutni i hronični. Kašalj koji traje do tri nedelje može se smatrati akutnim kašljem, u periodu od četiri do osam nedelja smatra se subakutnim kašljem. Hronični kašalj je onaj koji se nastavlja i posle osme nedelje. Virusne infekcije gornjih disajnih puteva predstavljaju najčešće uzročnike akutnog kašlja. One se javljaju najčešće u jesen i u periodu zima – rano proleće.
Kod većine pacijenata, kašalj je u početku suv neproduktivan, a u kasnijoj fazi bolesti prerasta u produktivni.
Hronični kašalj se javlja kod osoba koje imaju hronične opstruktivne bolesti pluća, a često ga uzrokuju pušenje, bronhijalna astma, hronični bronhitis i sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela. Do pojačanja kašlja dolazi i u kontaktu sa povećanom količinom alergena– grinjama, kućnom prašinom, polenom, korovskim biljkama poput ambrozije i sl.
| 
